Теорија и пракса

Пок. Синиша Димитријевић режисер

ШТА ТРЕБА ЗНАТИ КОД КУПОВИНЕ ЗВОНА

На многим нашим храмовима налазе се звона различитог типа, из различитих ливница, због чега су и одзвони различити. Основни разлог таквог стања је што се код набавке звона више водило рачуна о цени по килограму, а не о томе каква су звона потребна. Када се набавка звона сведе на тражење јефтинијег звона по килограму и када се у тај посао укључе многи посредници који заступају интересе разних ливница, онда је јасно да ће оваквом куповином звона највећа штета бити нанета звонима и верницима. Због тога код набавке звона треба водити рачуна о више елемената:

Неопходан је план звонаре са димензијама унутрашњег дела где су звона смештена, а уколико план не постоји, треба направити скицу са тачним мерама. На основу ових података (које треба унети и у летопис, са додатком како је и чијом помоћу звоно купљено), могуће је у свакој ливници утврдити какво звоно, по звуку и техничким карактеристикама, одговара постојећем звонику. Цену звона које се набавља не одређује цена по килограму и измишљено тржиште, већ постојећа звона, а код нових храмова низ услова који одређују тип и величину звона.
Са овако прикупљеном документацијом не треба водити преговоре о ливењу звона са трговцима који продају разноразна звона. Дешава се да се звона купују у Грчкој и Русији, где постоје други типови звона (која се не клате), па оно што се учини јефтиније буде много скуље, јер израда система за качење и клаћење звона није једноставна, а ако се нестручно уради може да проузрокује пуцање звона, тако да је резултат поражавајући. Преговоре о ливењу звона треба водити искључиво директно са ливницама које знају да раде тај посао.
Постоје легуре којима се, у данашње време, замењује традиционална бронза, вековима коришћена за ливење звона. Употреба нових легура има своје предности када су у питању чврстоћа и издржљивост звона и само један недостатак: њихов звук је лош. Нове легуре јесу јефтиније и често добронамерници који набављају звоно буду преварени од трговаца и разних ливница, где је боље немати таква звона, но да иста својим ружним звуком на место призивања разгоне вернике из цркве. Треба инсистирати да звона буду ливена од бронзе, од које су се и првобитно одливала звона.
Следећи важан моменат је транспорт и монтирање звона. Није свеједно одакле звона долазе због тога што се њихова цена формира на основу транспортних трошкова. Ако се изабере удаљена ливница, цена транспорта може да премаши цену звона, јер се не транспортује само звоно, већ и цела конструкција за качење и клаћење звона. Код монтирања звона и припреме арматуре, како се стручно назива систем качења и клаћења звона, један долазак стручњака из ливнице може се уштедети добро припремљеном документацијом о постојећим звонима и звонари.
За будућу судбину наручених звона веома је значајна гаранција коју даје ливница за одређени тип звона, начин одржавања и сервисирање.
Код нас није уобичајено да се приликом наливања звона освети материјал од кога се звона лију, због чега је потребно знати тачан дан изливања звона, како би се молитвом олакшао тежак и замршен посао ливаца, да би звона била доброгласна и дуговечна и да својим богоугодним звуком увек бдију над српским народом и свим верним хришћанима.

ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈА ЗВОНА

Данас је електрификација звона све чешћа. Много црквењака више нема снаге да звони, а и време у којем живимо, општи технолошки развој, условио је увођење модернизованог начина звоњења и у приликама када електрификација није неопходна. Има, додуше, манастира и цркава где имамо само један избор: извршити електрификацију или да звона не звоне.

Електрификација звона дошла је у наше крајеве са запада. У западној цркви, где је у употреби музицирање на звонима као на инструментима, временом су се развили различити системи за електронско потезање звона. Неки од ових система употребљавају се и код нас.

Електрификацијом звона постаје могуће укључити звона током чинодејствовања из олтарског простора, што олакшава богослужење.

Посебан проблем, и поред добрих намера, настаје тамо где електрификација није стручно урађена. Нестручне особе, када се сусретну са компликованим проблемом електрификације звона, приступају најједноставнијем и по правилу погрешном решењу које укида клаћење звона, а електрификује се покретање клатна које удара у једну или у обе стране звона. Када се електрификација звона нестручно уради, потпуно се губи намена звона, јер се звук простире само на незнатном простору у близини порте. Због овако изведене електрификације често се на клатна заварују разни додаци да би се пут кретања клатна скратио и задржала снага почетног ударца, што изазива пуцање звона, чиме се наноси већа штета од тренутне користи.

На срећу, данас се звонима посвећује више пажње, како њиховом проучавању тако и одржавању, па постоје стручњаци који су у стању да изврше све потребне поправке и доведу у радно стање постојеће системе, као и да коректно уведу електрификацију тамо где је то неопходно.

ЧЕГА СЕ ТРЕБА ПРИДРЖАВАТИ ДА БИ ЗВОНА БИЛА ДУГОВЕЧНА

Заокретати их сваке треће године по могућству да то обави неко из ливнице у којој су звона ливена, ради евентуалног уочавања насталих неправилности у дотадашњем раду звона и поновном балансирању, које је врло битно за квалитет звоњења.
У случају да су звона електрифицирана, најбоље је да окретање звона изврше стручна лица за електрификацију, због штеловања истих.
Не треба звонити када су спољне температуре испод -10° C , а ако је то неопходно, обавезно део бата-клатна, које удара у звоно, омотати вуненим или памучним крпама.

Гаранција за звона је десет година, уз поштовање свих горе наведених начина руковања и одржавања звона.

ПРИСТУП ЗВОНИМА

Звук звона позива вернике на богослужење. Звона се уграђују у посебне објекте, звонаре, са којих је, захваљујући великој висини постављања, могуће чути звук и на већу даљину. Дуговечност звона и њихова исправност, да би служили својој намени, могући су онда када су звона, носећа конструкција, механизам за потезање, отвори на звонари и конструкција звонаре у исправном стању. Због тога је лак приступ звонима, ради одржавања и поправке, један од важних услова за исправно функционисанје звона.

Унутрашња носећа конструкција звона и кровна конструкција морају да буду у сагласју и да у зависности од типа звона омогуће да, у тренутку када је звоно највише отворено (заклаћено) и када се ослобађа најјачи звук, несметано пропусте звук из звонаре. Дешава се да су отвори на звонарама и кровна конструкција са носећом арматуром за звона тако постављени да се, током звоњења, звона не могу довести у прави положај који омогућује несметани излазак звука у простор. Због оваквих пропуста, звук звона лута по унутрашњости звонаре, те само део звука излази ван ње.

Потребно је, конструкцијом крова и отвора, заштитити простор у унутрашњости звонаре од атмосферских падавина (кише и снега).

Звона се, најчешће штите од птица и атмосферских падавина постављањем решетака од пљоснатих металних или дрвених профила на отворе звонаре. Међутим, иако оне физички штите звона од пропадања, ове решетке заробљавају звук звонари и онемогућују му да се несметано шири, па су оне за звук исти што и окови за човека. Употребом свих врста жичаних мрежа, са одговарајућом кровном конструкцијом која штити од атмосферских падавина, могуће је заштитити звона од птица и омогућити звуку да се несметано шири.

ОКРЕТАЊЕ ЗВОНА

Звона се, након освећења и постављања на храм, обично обилазе и о њима се води рачуна тек када им се нешто догоди, јер као и у другим стварима, не постоји навика редовне бриге, па тако звона веома често пуцају због неблаговременог окретања.

Током низа година употребе, клатно полако тањи и слаби место ударца у звоно. Процес се убрзава нестручном електрификацијом звона, која је веома честа. На истањеним местима ударања клатна звоно често пукне или напукне. Да би се век звона продужио, различити произвођачи праве звона тако да је могуће окретати их око вертикалне осе и тиме померати место ударца клатна у звоно. Благовременим окретањем звона његово трајање се може знатно продужити и тако спасити од пуцања. За поступак окретања звона није неопходно ангажовати стручна лица из ливнице, јер се у свакој парохији може пронаћи мајстор који може да уради овај посао.

Ако звоно ипак напукне, не сме се дозволити да га поправљају нестручне занатлије, већ се у том случају треба обратити ливници, да њени стручњаци пронађу најбоље могуће решење.

Main Menu