Када се користи електромагнетни погон, а када електромоторни?

Електромагнетни погон се користи за покретање мањих звона и дао је добре резултате за звона до 500кг.

Електромагнет делује на котву која се монтира на сам јарам тако да на овај начин ситем за покретање нема никакве физичке везе са звоном и практично је бешуман.

Електромоторни погон се користи за погон већих звона (преко 500кг) због веће искоришћености снаге мотора у односу на силе које су потребне за његово покретање.

Управљање овим системом је у потпуности дигитализовано тако да је избегнута стара технологија са живиним прекидачима и релејном логиком а самим тим и чести откази.

Колика је максимална тежина звона која се може гонити вашим електрификационим системима?

Постоје специфичности при управљању звонима везане за тежину, али не и органичења. Сама тежина звона може бити проблем за решавање статичке конструкције вешања или за извођење монтажних радова, али не и за управљање. 

Какав је утицај електрифицираних звона на конструкцију звоника?

Треба тежити оном систему за електрификацију који може да врши симулацију ручног покретања звона.  Тада је утицај система за електрификацију на звоник занемарљив. Ако и приликом ручног покретања звона има значајних вибрација на звонику тада треба прибећи неком од система за изолацију и амортизацију носеће конструкције од звоника па након тога обавити електрификацију.

Дали је потребна припрема звона за електрификацију?

У већем броју случајева да. И то чешће код старијих звона. Данас ливнице обично испоручују звона са припадајућом опремом и та звона су спремна за електрификацију.

Код раније испоручених и постављених звона често је потребно заменити старе типове лежајева новим самоподесивим, извршити балансирање звона, евентуално замену носеће конструкције ако је дрвена новом металном. Понекад је потребно урадити корекцију или замену јарма. Све се ово ради у сврху веће искоришћености звучног потенцијала звона и да би се покретни елементи што мање хабали.